Vožnja po kiši

Svima je poznato da je cesta najopasnija s prvim kapima kiše, kad se po mokrom kolniku počinju vidjeti tragovi kotača od vozila koja su prošla prije vas. No, iako se to, uglav­nom zna, u kritičnom momentu, kao da nas ponovo iznenadi i nije rijetko da se s neke vožnje vratimo s razbijenim brani­kom ili blatobranom. 

Naravno da promet ne mo­že stati dok se cesta većim koli­činama kiše ne ispere, ali zato je potreban kudikamo veći op­rez u vožnji. Ono što daje klizavost cesti je mješavina prve kiše, kapljica ulja i uljnih para, koje izlaze iz motora naših au­tomobila, te organskih ostataka na cesti poput lišća itd. To sve tvori jednu finu kašu koja se nađe između ceste i vaših guma. Dok se taj sloj dobro ne “potroši” ili ispere, ni najbolje gume ne mogu vam biti od pomoći ako ste kasno zakočili. Auto nastavlja svoj put kao da niste ni kočili. Ustvari, još gore, jer ga sada, kod blokiranih ko­tača, više ne možete ni kontrolirati. On sa pritisnutom pedalom kočnice vozi kuda ga vuče njegova težina, a vi mo­žete okretati volan koliko vas je volja, ali efekta nema. Situ­acija je bolja, ako je vozilo opremljeno ABS-om. Tada postoji mogućnost da nešto na­pravite, ali zapamtite, u tak­vim momentima, faktor jedan je ipak vozač, a elektronika služi samo da eventualno is­pravi grešku. No, takav sistem koji će ukopati auto na mjestu, još nije izmišljen, a ni nema ga na vidiku. Ono najbolje što je do sada izmišljeno, zove se ESP, što bi značilo elektronski program stabilnost vozila. Taj uređaj u novijim i skupljim vozilima se sastoji od mnoštvo senzora koji svaku tisućinku sekunde bilježe naginjanje vo­zila i blokiranost kotača, pa kod kritičnih situacija, preuzimaju komandu nad vozilom. To će reći da vi možete pritiskati pedalu kočnice svom snagom, ali kočit će samo oni kotači koje kompjuter odredi. U tom momentu, zabunom mo­žete i pritisnuti papučicu ga­­sa, ali motor neće reagirati, jer će iz centralnog kompjutera dobiti naredbu da okretaje mo­tora spusti na minimum.

 

Možda ovo nekome izgleda kao naučna fantastika, no to se već kod dosta automobila mo­že dobiti kao dodatna oprema, a za par godina neće biti čudo ako se i automobili srednje kla­se budu isporučivali s tim ko­risnim uređajem, već u osnov­noj opremi. Za sada nemojte na vašim automobilima tražiti ta­kav uređaj, misleći da vam nisu rekli, a vi ga imate, nego za­pam­tite da je na prvoj kišici potrebno brzinu smanjiti na pola, raz­mak između vozila poduplati, a sve kretnje rukama na volanu i nogama na koč­nici i gasu trebaju biti odmje­rene i lagane. 

No, problemi ne završavaju samo prvom kišicom, nego počinju i s pljuskom. Tada se vidljivost odjednom smanji, a situacija kroz staklo vam izgleda, kao kad na televiziji bez satelita uhvatite neki strani erotski program s ekranom, punim snijega. Htjeli bi vidjeti jasnije, ali ne ide. Još ako ste za dugog sušnog perioda zaboravili na ispravnost metlica bri­sa­ča, teško da ćete moći normalno voziti. Tu su još nagazne cestovne mine, tj. otvorene šah­te, koje od siline vode ne možemo primijetiti. Upadnete li u neku takvu rupu s ne baš dvadeset na sat, sigurno će vam stradati nešto od donjeg pos­tro­ja, svi će vam otraga trubiti jer se nećete moći izvući, i nastaviti vožnju, a ako baš budete imali nesreću, i naplata štete će vam uzeti dosta živaca.