Radnik nam je dao izvanredni otkaz, a kao razlog je naveo dobivanje novog posla na kojem ga poslodavac neće čekati. Naime, sporazumni prestanak radnog odnosa nismo mogli dogovoriti jer je radnik htio prestati raditi odmah, a mi smo tražili da odradi otkazni
rok od 30 dana. Može li se nalaženje novog posla smatrati opravdanim razlogom za izvanredni otkaz, ako mi sa svoje strane nismo kršili svoje obveze i kakve su naše mogućnosti?
Prema članku 107. (114.) Zakona o radu (Narodne novine, broj: 38/95, 54/95-ispravak, 65/95-ispravak, 17/01, 82/01, 114/03, 142/03-ispravak, 30/04, I 37/04-pročišćeni tekst, Odluka Ustavnog suda RH br. U-I-2766/2003., U-I-469/2004., U-I-1607/2004., U-I-4768/2004.,
U-I-4513/2004. od 24. 05. 2005. Narodne novine, broj: 68/05) poslodavac i radnik imaju opravdani razlog za izvanredni otkaz ugovora o radu sklopljenog na neodređeno ili određeno vrijeme, bez obveze poštivanja propisanog ili ugovorenog otkaznoga roka (izvanredni
otkaz) ako zbog osobito teške povrede obveze iz radnog odnosa ili zbog neke druge osobito važne činjenice, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obiju ugovornih stranaka, nastavak radnog odnosa nije moguć. Pri tome se ugovor o radu može izvanredno otkazati
samo u roku petnaest dana od dana saznanja za činjenicu na kojoj se izvanredni otkaz temelji. Dakle, Zakonom je dana općenita formulacija o tome što znače opravdani razlozi za izvanredni otkaz, pa se u svakom konkretnom slučaju procjenjuje radi li se o takvom
teškom kršenju obveza, ili takvoj osobito važnoj činjenici da uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obiju ugovornih stranaka, nastavak radnog odnosa nije moguć. U vezi konkretizacije razloga za izvanredni otkaz, mišljenja smo da drugi posao, tj. prelazak
na rad kod drugoga poslodavca ne bi bio opravdan razlog za izvanredni otkaz, jer to uglavnom nije situacija zbog koje uz uvažavanje interesa obje ugovorne strane nastavak radnog odnosa nije moguć. Poslodavac ima interes da radnik odradi otkazni rok, a 30 dana
nije predugo razdoblje da drugi poslodavac ne bi mogao čekati. Osim toga, kada bi drugi posao bio opravdan razlog za izvanredni otkaz, onda otkazni rok u slučaju kada otkaz daje radnik ne bi bio niti potreban, jer bi radnici uvijek jednostavno mogli otkazati
izvanrednim otkazom. Novi posao mogao bi biti razlog za izvanredni otkaz ako je poslodavac teško kršio ugovorne obveze (npr. nije isplaćivao plaću, uznemiravao je radnika i sl.) u kojem slučaju je u stvari dovoljno takvo kršenje ugovornih obveza od strane
poslodavca za razlog za izvanredni otkaz, a nije niti potreban razlog tj. drugi posao, ili ako bi se radilo o promjeni posla zbog zdravstvenih razloga i sl.
Protiv izvanrednog otkaza radnika poslodavac naravno ne može tražiti povrat na rad radnika, jer je to protivno ustavnoj odredbi o slobodi rada. Međutim, poslodavac bi mogao tražiti naknadu štete tražeći da se utvrdi da je izvanredni otkaz bio neopravdan, što
znači da je radnik bio dužan otkazati na drugi način, tj. redovitim otkazom koji uključuje otkazni rok, pa kako radnik otkazni rok nije odradio poslodavcu je zbog toga nastala šteta (neizvršavanje poslova dok nije našao drugog radnika i sl). Međutim, takvih
sporova u praksi praktički nema.
