Otkaz se mora dati u zakonom propisanom roku od 15 dana od činjenice na kojoj se odluka o otkazu temelji. Bitno je za poslodavca i sud utvrditi kad je saznao za tu činjenicu, jer od tog dana teče rok za davanje izvanrednog otkaza ugovora o radu.
U sudskoj praksi brojni su sporovi u kojima je predmet izvanredni otkaz ugovora o radu. Kada poslodavac donese odluku o tome, onda radnik tu odluku „napada“ interno i putem (pred) sudom. Pobijaju se odluke suda zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog bitne povrede parničnog postupka ili povrede zakona (propisa).
Otkaz se mora dati u zakonom propisanom roku od 15 dana od činjenice na kojoj se odluka o otkazu temelji. Bitno je za poslodavca i za sud utvrditi kad je saznao za tu činjenicu, jer od tog dana teče rok za davanje izvanrednog otkaza ugovora o radu.
U konkretnom slučaju poslodavac je dao otkaz radniku koji je sprečavao druge da poslodavcu daju informacije o nezakonitom raspolaganju novcem, bez obzira što taj radnik i sam nije s novcem raspolagao. To je kvalificirano kao teža povreda obveze iz radnog odnosa i u pravilniku o radu poslodavca u sporu. Sud je utvrdio da je odluka o izvanrednom otkazu ugovora o radu koju je donio poslodavac zakonita.
Druga odluka Vrhovnog Suda RH (u reviziji) kaže da je ocijenjeno da je neopravdani nedolazak na rad na dan za koji je određen hitni prekovremeni rad, opravdan razlog za izvanredni otkaz ugovora o radu. Naime, radilo se o primjeni kolektivnog ugovora u tekstilnoj i kožarskoj industriji, a u konkretnom slučaju, zbog kašnjenja s isporukom proizvoda, bio je određen prekovremeni rad (u subotu koja je određena kao radni dan), a radnica kojoj je poslodavac otkazao ugovor o radu nije došla raditi. Sudovi su zaključili da i u tom slučaju poslodavac ima opravdani razlog za odluku o izvanrednom otkazu ugovora o radu uz uvažavanje svih okolnosti i interesa ugovorenih strana. Bitno je da je poslodavac poštivao odredbe o rasporedu i najavi radnog vremena i hitnog prekovremenog rada.
