Poslodavci koriste razne tiskanice koje se prodaju ili se mogu naći po raznim priručnicima ili informatičkim glasilima i u njih unesu samo one podatke za koje oni smatraju da su bitni.
U čl. 292. Zakona o radu
(„N.N.“ 149/09, 61/11) propisuje da će se za lakše prekršaje kazniti novčanom
kaznom od 10.000 do 30.000kn, poslodavac pravna osoba, odnosno poslodavac
fizička osoba a od 1.000 do 3.000 kn i odgovorna osoba u pravnoj osobi.
U tom nizu prekršaja je najvažniji onaj koji se odnosi na čl. 6. st. 2. Zakona
o radu „ako poslodavac prije početka rada, radniku ne omogući da se upozna s
propisima o radnim odnosima, odnosno ako ga ne upozna s organizacijom i
zaštitom zdravlja i sigurnosti na radu“.
To je tako jer je ne samo poslodavac već i radnik dužan pridržavati
odredbi zakona, međunarodnih ugovora, drugih propisa, kolektivnih ugovora i
pravilnika o radu. Da bi to mogao, obveza poslodavca je o tome obavijestiti
radnika. Pored toga, propisi o zaštiti zdravlja i sigurnosti na radu,
kolektivni ugovor i pravilnik o radu moraju se na prikladan način učiniti
dostupnima radnicima(oglasne ploče, npr.).
Drugi, karakterističan
prekršaj je dosta čest u praksi. Naime, poslodavac čini prekršaj „ako sklopi
ugovor o radu, odnosno izda potvrdu koja ne sadrži uglavke propisane Zakonom o
radu“. Poslodavci koriste razne tiskanice koje se prodaju ili se mogu naći po
raznim priručnicima ili informatičkim glasilima i u njih unesu samo one podatke
za koje oni smatraju da su bitni. Tek kada dođe do spora poslodavac zaključi
koje je propuste napravio.