Najviše se dizalo dok se gradilo. Tada se pod troškove moglo svašta uvaliti. Pa još provizije da izlaz zapadne baš neko selo ili općinu. Ah, zlatna vremena… A onda još opremanje! Joj, predivnih li natječaja…


Premijer napravi odvojak za svoje selo. Odgovorni vi­šestruko preplaćuju farbanje tunela. Također ne žele do­nijeti ključne odluke za mo­dernizaciju, jer ne žele ot­puštati ljude. Tako je to u dr­žavnim autocestama. Dok je bilo novaca, uzimao je svat­ko tko je mogao. Sada novaca ponestaje… I što?

- Pa prodati, nego što dru­go? Nek' se netko drugi s tim zeza. 
- Ali zašto prodati, ako one još mogu nositi novac? 
- Nemamo mi vremena če­kati da one pomalo donose novac od cestarina. Nama lo­va treba sada. Mi nećemo imati za penzije! 
- Al zašto se drugom is­pla­ti imati, a nama ne?
- Isplatilo bi se i nama, al, ponavljam, nemamo vremena. Treba nam lova. 
- Znači, zadnje dizanje ve­like love na autocestama? 
- Pa, i tako se može reći… Dobro si shvatio. Najviše se dizalo dok se gradilo. Tada se pod troškove moglo svašta uvaliti. Pa još provizije da iz­laz zapadne baš neko selo ili općinu. 
- Ah, zlatna vremena…. 
- A onda još opremanje! Joj, predivnih li natječaja… Tu je bilo svega. 
- Pa zapošljavanja…
- Juh! To je tek bilo bo­žan­stveno. Koliko dobrih obi­telji i prijatelja je tu našlo svoju egzistenciju. Koliko pametnih ljudi. Koliko su stranke dobile tim pozicijama. 
- A sad ostaje tek puko na­plaćivanje cestarine. To je dosadno. Sitna lova iz dana u dan. Tu se čovjek ne može obogatiti. 
- Što jest, jest. Ne valja plakati za prošlim vremenima.  Najbolje je to prodati. 
- Al' kome to prodati? Pa nisu stranci toliko glupi. Pa čitaju i oni novine. Znaju i oni da je to precijenjeno.  Pa nismo mi izmislili autoceste. Gradili su ih oni i održavali puno prije nas. 
- Hm…. Moguće je da će nam dati lošu ponudu. A gdje smo onda? Nit smo vratili du­gove, nit je velika provizija a još je i narod nezadovoljan. 
- A da mi to reprogramiramo? 
- Što kažeš? 
- Pa da uzmemo još jedan kredit. Tim pokrijemo ovaj koji je sad kritičan, a onaj na naplatu dođe za osam godina. Tako, ako imamo sreće možemo dobiti još jedan man­dat. A onda kada dođe na naplatu, mi lijepo u pen­ziju. 
- I nek' se drugi sa tim ze­zaju!
- Joj, što si pametan!
- A nisi ni ti glup. 
- Eto, riješili smo pro­b­lem. Sad ćemo nazvat ministra financija da riješi papire. Mi još idemo stavit vijenac na grob nekom tko je bio bitan, pa onda na janjetinu. 
- Znaš što? Mislim da to nije u redu. To što radimo. Nije to dobro…
- Kako sad? Pa sve smo se dogovorili. 
- Mislio sam, šta će nam vijenac - 'ajmo mi direktno na janjetinu.