Ljudi neće htjeti stabilizaciju. Nikakvu promjenu. Oni će reći da stranci žele vladati našom domovinom. - Pa i žele. - Ne, stranci žele da im se vrate dugovi. Briga njih za našu domovinu.


- Sad čitam da će nas EU preuzet ako ne budemo do­bro vladali? 
- Kad? 
- Rekli, ako ne uspijemo vratit dugove, onda će oni preuzet kontrolu i popravit financije, tako da možemo vraćat dugove.
- Znači, oni hoće svoje nov­ce? 
- A nego što bi htjeli? 
- Ja sam mislio da će pre­uzeti kontrolu da bi našem narodu bilo bolje. 
- Naš narod je sam od­lu­čivao o svojoj sudbini. I bi­rao ove i one. Zašto bi oni sa­da radili da nama bude bolje. 
- Jer smo i mi EU. Mi smo jedno. Kao jedna velika dr­žava. 
- Svatko ima svoju drža­vu. Mi samo plaćamo čla­narinu. 
- A zašto nam ne bi po­mogli? Ovi vladajući nas upropaštavaju. Nek' nam po­mognu. Pa i njih smo na neki način izabrali. Glasali smo da uđemo u tu EU. Pa nismo glasali da nam od­mognu valjda? 
- Evo, pomažu nam. 
- Pomažu sebi. 
- Ali pomažući sebi, po­mažu i nama. Kaže da će nam stabilizirati ekonomiju. 
- Pa kakva je to pomoć!? 
- To je sigurno bolje od onoga što si sami radimo. 
- De-stabiliziramo? 
- Da. Svjesno. 
- Onda će njihov pokušaj stabiliziranja naići na otpor. 
- Sigurno. Ljudi neće htje­ti stabilizaciju. Nikakvu pro­mjenu. Oni će reći da stranci žele vladati našom do­mo­vinom. 
- Pa i žele. 
- Stranci žele da im se vra­te dugovi. Briga njih za našu domovinu. 
- Pa hajdemo im vratit te dugove!
- Ne možemo. 
- I što sada? 
- Ništa, čekamo. 
- Biti će bolje.... 
- A valjda hoće...   
- Ali nećemo mi tuđinu pus­tit da vlada!
- Pa vratimo mu dugove. 
- Aha, još samo ta sitnica.
- Bolje grob nego rob!
- Pa vratimo mu dugove, pa nećemo ni grob ni rob. 
- Aha, dugovi, na to sam zaboravio
- Dakle, čekamo. 
- Čekamo…