Ljudi neće htjeti stabilizaciju. Nikakvu promjenu. Oni će reći da stranci žele vladati našom domovinom. - Pa i žele. - Ne, stranci žele da im se vrate dugovi. Briga njih za našu domovinu.
- Sad čitam da će nas EU preuzet ako ne budemo dobro vladali?
- Kad?
- Rekli, ako ne uspijemo vratit dugove, onda će oni preuzet kontrolu i popravit financije, tako da možemo vraćat dugove.
- Znači, oni hoće svoje novce?
- A nego što bi htjeli?
- Ja sam mislio da će preuzeti kontrolu da bi našem narodu bilo bolje.
- Naš narod je sam odlučivao o svojoj sudbini. I birao ove i one. Zašto bi oni sada radili da nama bude bolje.
- Jer smo i mi EU. Mi smo jedno. Kao jedna velika država.
- Svatko ima svoju državu. Mi samo plaćamo članarinu.
- A zašto nam ne bi pomogli? Ovi vladajući nas upropaštavaju. Nek' nam pomognu. Pa i njih smo na neki način izabrali. Glasali smo da uđemo u tu EU. Pa nismo glasali da nam odmognu valjda?
- Evo, pomažu nam.
- Pomažu sebi.
- Ali pomažući sebi, pomažu i nama. Kaže da će nam stabilizirati ekonomiju.
- Pa kakva je to pomoć!?
- To je sigurno bolje od onoga što si sami radimo.
- De-stabiliziramo?
- Da. Svjesno.
- Onda će njihov pokušaj stabiliziranja naići na otpor.
- Sigurno. Ljudi neće htjeti stabilizaciju. Nikakvu promjenu. Oni će reći da stranci žele vladati našom domovinom.
- Pa i žele.
- Stranci žele da im se vrate dugovi. Briga njih za našu domovinu.
- Pa hajdemo im vratit te dugove!
- Ne možemo.
- I što sada?
- Ništa, čekamo.
- Biti će bolje....
- A valjda hoće...
- Ali nećemo mi tuđinu pustit da vlada!
- Pa vratimo mu dugove.
- Aha, još samo ta sitnica.
- Bolje grob nego rob!
- Pa vratimo mu dugove, pa nećemo ni grob ni rob.
- Aha, dugovi, na to sam zaboravio
- Dakle, čekamo.
- Čekamo…
