Problem je, Bože, što je Hrvatskim vojnicima naređeno je da odu na hodočašće u Mariju Bistricu. Nisu oni dobrovoljno. Oni su htjeli ostat doma i gledati televiziju.


U Mariji Bistrici proteklog vikenda bilo je oko 3500 vojnika, policajaca i brani­te­lja, od čega oko 1100 pripadnika Oružanih snaga RH. 

Tko je želio, mogao je pra­titi prijenos na Hrvatskoj televiziji. Bilo je nezaboravno.

Gomila naših vojnika mo­lila se Bogu zato što nam je pomogao da budemo sa­mostalni, suvereni i slobodni. Suprotno realnim pred­viđanjima, jer JNA je bila snaž­na vojska, naši branitelji su uspjeli. Očito je Bog bio na našoj strani. A što drugo, dragi Vi? 

Od tada mu redovito za­hvaljujemo. On ne smije za­boraviti da smo mu zahvalni. Jer bi se mogao uvrijediti ako nastavimo živjeti kao da se ništa nije dogodilo. 

- Vidi ti te Hrvate. Ja im pomogao, a oni ne bi ni na hodočašće išli. E, pa ne mo­že to tako. Sada ću im pop­lavu poslati, ne zvao se ja Bog.
 
Srećom, takav scenarij se nije dogodio. Ustvari, dogodio se, ali Bog nam poplavu nije poslao zato što nismo išli u Mariju Bistricu. Jer jes­mo. A zašto je Bog poslao poplavu, ne znamo. Možda smo ga trebali preventivno moliti da to ne učini. Ako treba, hoćemo i to. Svake godine preventivno hodo­čaš­će u Gunju. Zašto ne? Ne može škoditi. 

- Tako treba. Ljudi meni trebaju hodočastiti jer sam ja Bog. Svemoguć. Svepri­su­tan. Sveznajući. A znate što znači sveznajući? Ne mo­žete me muljati. 
- Čak i kad razmišljamo?
- Čak i kad razmišljate, ja znam. 
- Pa čemu onda služi is­po­vijed? 
- Da vidim da li ćete priznati. 
- Ali znaš već. 
- Molim vas, ostanimo na Vi. Neka pravila pristojnosti ipak treba poštivati. A nas smo trojica. 
- Dobro, Vi, svemogući, če­mu služi ispovijed, ako vi već znate sve? 
- To je da vama bude lak­še. Nije zbog mene. Meni je svejedno. Ja sam samodos­tatan. Al’ vama je lakše kad priznate. 
- A to vrijedi i za hodo­čašća? Vama to ustvari ne treba? 
- Meni je lijepo kad vas vidim, ali da mi je to neop­hodno-nije.
- Pa zašto onda moramo? Čemu onda prijetnje s pop­lavama? Čemu zahvalnost? 
- Dosadno mi je, ljudi mo­ji. U ovom monoteizmu je dosadno. Ranije, dok nas je bilo puno, bilo je i cura. Sada, sam, sa sinom i du­hom koji sam opet Ja kad se zbroji. A što vas košta? Malo hodočastite, meni zabavno, vama bolje.   
- Problem je, Bože, što je Hrvatskim vojnicima nare­đeno je da odu na hodočašće u Mariju Bistricu. Nisu oni dobrovoljno. Oni su htjeli os­tati doma i gledati televiziju.  
- A što mislite da ja to ne znam?
- Ne ljutite se? 
- Malo se ljutim. 
- Al' ne toliko da pošaljete pop­lavu? 
- Vidjet ću. Malo sam hi­rovit ovih dana. 
- Bože, nemojte se ljutiti, sljedeći put ćemo im naredit da dođu dobrovoljno. Može tako?
- Neka bude tako. Ja naj­više cijenim slobodnu volju.