Poslat ćemo ekipu. Ali! Ako se ustanovi da ste se
šalili, prebit ćemo vas k'o vola. Onda
ćemo vas osobno zatrpati u snijeg. I isključit ćemo vam telefon. Zauvijek!
Jasno?
Velike hladnoće napastuju Hrvatsku. Posvuda, osim u Liburniji
i Istri, pao je snijeg. U Primorju je orkanska bura. Takve vremenske nepogode
ne događaju se često. Najstariji građani sjećaju se kad je zadnji put bilo
tako. Najmlađi će dobro pamtiti.
Ovakve nepredvidljive situacije redovito otkrivaju sve mane
naših sustava. Poplave, suše. Evo sada i snijeg i bura. Vatrogasci jure s
intervencije na intervenciju. Pile srušena stabla, uklanjaju klima uređaje koji
padaju sa zgrada. Srećom, još nikome nije pala klima na glavu. Iako, je,
metaforički, pala svima nama.
U Splitu ljudi padaju po zaleđenom gradu. Služba za gipsanje
u bolnici radi punom parom. Ceste su neprohodne. Kamioni ne mogu odvesti smeće.
Građani zgroženi. Neka netko nešto uradi! Najlonske vrećice s otisnutim imenom
trgovačkog lanca Kerum, daju do znanja i tko bi mogao biti taj netko.
Gradonačelnik se smije. Ljudi, pa to je samo snijeg. Proći
će. Malo ste se razmazili. Samo snijeg…
U unutrašnjosti Hrvatske tog snijega napadalo je toliko da
je zatrpao neke kuće. Građani u njima ostali su bez hrane. Dućan je do sada
uvijek bio blizu, pa su se prošetali do njega. Bili su razmaženi. No, od kada
ih je zatrpao ovaj snijeg, dućan je odmah postao vrlo dalek. Nemoguće dalek.
Toliko dalek da su već gladni. A ne mogu izići iz kuće. A ništa, zovemo Gorsku
službu spašavanja. Neka nam oni donesu kruh i mlijeko.
Gorska služba spašavanja juri od intervencije do
intervencije. Ljudi zapeli u snijegu. Starije osobe koje su zametene u snijegu,
a nedostaje im lijekova. Sela do kojih se još ne može probiti... Telefoni
zvone, ljudi traže pomoć.
Jedno selo okovano snijegom zvalo je pomoć. Treba im hrane.
GSS kreće u akciju. Selu u mećavi dostavljaju pomoć, ali… Njima pomoć uopće
nije bila potrebna. Netko se šalio. „Netko se - što?“, pitate se, dragi Vi.
Da, postoje i takvi. Netko se šalio. Nervozni pripadnici
službe objašnjavaju seljanima da ta šala baš i nije smiješna. Seljani ne
shvaćaju. Njima baš nekako je. I izbija tučnjava. Usred snijegom zametene
pustoši.
Neki su se sjetili da služba spašavanja ima ralicu i da mogu
očistiti put do njihovog sela. Pa su ih zvali i rekli da imaju hitan slučaj.
Ovi se probili, očistili cestu, da bi im seljani rekli: „Hvala. Sada možete
ići, jer, ustvari, nema nikakvog hitnog slučaja.“ Naravno, pripadnici službe
vjerojatno nisu bili toliko pristojni da kažu: „Molim. Samo Vi zovite. Mi smo
tu da trčimo na svaki vaš lažni poziv.“ Nasreću, seljani taj manjak
pristojnosti nisu doživjeli kao provokaciju, i nisu izazvali tuču. Da jesu, još
bi pripadnika GSS-a bilo zauzeto po ovoj mećavi.
- Halo, zameten sam u snijegu. Treba mi pomoć!
- A jel' to sigurno? Nije šala?
- Ma kakva šala, nemam hrane, struje ni vode. A ponestaje mi
i drva.
- Da, čuli smo mi već sve te razloge. Morate biti originalniji.
Koja je šifra?
- Upomoć!
- Pih, kako originalno…
- Pomozite!
- Nije ni to… Ovo je sigurno šala. Poklopit ćemo.
- Nemojte! Stvarno sam zameten. Stvarno. Molim vas. Bojim se, strah me je. Ne znam što
da radim. A htio bih živjeti. Lijepo mi je na ovoj planeti. Nisam ni tako star.
Molim vas.
- Hm… 'Ajde dobro. Poslat ćemo ekipu. Ali! Ako se ustanovi
da ste se šalili, prebit ćemo vas k'o vola.
Onda ćemo vas osobno zatrpati u snijeg. I isključit ćemo vam telefon.
Zauvijek. Jasno?!
- Jasno. Samo dođite, molim vas.
- OK. Dolazimo. Oprostite na prijetnji. Znate kako je.
Živimo u varljivim krajevima. Krećemo.
- Hvala vam. Puno vam
hvala. Bog vam pomogao.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- I, hoće doći?
- Da, dolaze. Imaju
neke šifre, za prevarante. Ali, predvidljive su, pa sam ih zeznuo. Očistit će nam
prilaz.
