- I nije ti neugodno? Dočekivati čovjeka koji je ubijao i naređivao ubijanje civila.
- Ako nije neugodno voditeljima i pjevačima, zašto bi bilo meni u publici?



- Hej, kamo si krenuo s tim pištoljem u ruci?
- Idem na doček generala, vratio se. 
- Misliš, onog osuđenog ratnog zločinca? 
- Možda je, ali i generala. 
- I nije ti neugodno? Do­čekivati čovjeka koji je ubi­jao i naređivao ubijanje ci­vila. 
- Ako nije neugodno vo­diteljima i pjevačima, zašto bi bilo meni u publici? 
- Čekaj malo, imaju vodi­telje i pjevače!? 
- I to koje pjevače i vodi­telje, jedan pjevač je čak i vo­ditelj na televiziji. 
- Opa. 
- A dočekuju ga i saborski zastupnici. I sada mi meni trebalo biti neugodno. 
- Zar i oni? 
- I još gomila drugih su­gra­đana. Među njima, meni se čini da sam u većini. I da sam u pravu. 
- Znači, većina određuje da li si u pravu? 
- Da, zar to nije demo­kracija? 
- Pa i nije baš. 
- Kako nije, ako smo svi za, onda možemo izglasati zakone. A ako izglasamo za­kone, onda radimo sve po zakonu.  
- Ali to ne znači da ste u pravu. Ne možete veličati ubojice. 
- Za Cezara se govori da je u svojim pohodima na Galiju, Germaniju i Brita­ni­ju, ubio preko milijun ljudi. A danas ga veličaju. 
 -I dalje je ubio sve te ljude. 
- Ali to je bio rat. Žrtve rata.  
- A ovaj naš general je ubijao civile. 
- Gle, znam i ja da taj ge­neral nije baš idealan. Ali to je to što imamo. Ja bi radije da smo imali Pattona ili nje­mu slične. Ali nismo, imali smo ove. 
- Ubojice? 
- Dobro… Ali što. To ne smijemo priznati. Jer ako priznamo da su nam do­mo­vinu stvarale ubojice, kakva je to domovina. 
- Domovinu nam nisu stva­rale ubojice. Oni su velika manjina. Ali ako se njih ne izdvoji, ispada da su svi ubojice. I da ti je ta domo­vina, koju toliko voliš, da se ne uvrijediš zemlja gdje su ubojice heroji. A heroji ubojice. 
- A sad si me uvrijedio.  Ja znam jednog koji se borio u ratu. On je heroj, ali nije ubo­jica. 
- Pa što njega ne doče­kujete? 
- Kad nije politički aktivan. On uzgaja svoje povrće i baš ga briga. Za njega je rat završio. 
- A za ove tvoje nije? A za tebe? 
- Ako je rat završio, onda ništa nema smisla. Mi smo teška sirotinja. Opljačkani, bez nade i para. 
- Pa onda plaćate pjevače i voditelje za ratne zločince? 
- Pa… da.