Pero: Ivice, reci mi razliku između LS-a i HNS-a, a da nije u imenu? Ivica: Razliku između LS-a i HNS-a? Hm… U tim strankama nisu isti ljudi? Pero: Dobro, to je očito. Ali reci mi pravu razliku? Ivica: Hmmm… Pero: Da? Ivica: Pa, ne znam. Koja je? Pero: Ne znam ni ja… … Mirjana: Slavica, znaš li razliku između LS-a i HSLS-a, a da nije u imenu? Slavica: Razliku? Mirjana: Da. Slavica: A da nije u imenu? Mirjana: Da. Slavica: Hmmm…Aha!, znam: sjedišta su im na različitim mjestima. Mirjana: Dobro, to je očito. Ali konkretnu razliku? Slavica: Konkretnu razliku…Hmmm… Ne znam. Koja je? Mirjana: Ne znam ni ja… … Građanin: Građanko, koja je razlika između stranke A i stranke B, a da nije u imenu? Građanka: Ne znam. Građanin: Ni ja. … Od zaključenja lokalnih izbora održanih 20. svibnja 2001. godine glavna tema svih ljudi zaposlenih u politici su koalicije. Tko s kim?, kada?, kako?, zašto?, koliko? Političari su strašno zaposleni. Napokon njihova profesija dolazi do punog izražaja. Napokon pregovaraju, ucjenjuju, ustupaju, traže, zahtijevaju, nude… Rade kompromise, potpisuju sporazume, odlaze na tajne sastanke, organiziraju ručkove. Trebam li napomenuti da sve to rade našim novcem, i da sve to nema nikakvog smisla. Sami sebi djeluju vrlo važno. I svojim kolegama djeluju važno. Djeluju bitno svima osim građanima Republike Hrvatske. Tim ljudima oni su samo nužno zlo. Kao magarcu komarci. … Janko: Ja sam na izborima glasao na Buru, jer sam mislio da će oni otpuhnuti SDP. Pavle: A ja sam glasao za HSLS jer sam mislio da će biti oštra oporba. Kristina: Ja sam svoj glas dala SDP-u, jer su oni puno učinili za naš grad. … Te stranke su sada u koaliciji i vladaju gradom. A Janko, Pavle i Kristina su nešto mislili… Naivci. Između tih stranaka nikada nije ni postojala nekakva razlika, osim u imenu. Svi su oni kolege. Svi se oni poznaju, smiju, zabavljaju. Naravno, na televiziji i u novinama moraju se svađati da bi izgledalo kao da nešto i rade. Pred izbore čak izgleda i da se mrze, ali u stvari samo odmjeravaju snage. Slično kao u vučjem čoporu. Tamo svako malo izbijaju sukobi među pripadnicima, radi utvrđivanja položaja na hijerarhijskoj ljestvici. Iako sukobi izgledaju brutalni i smrtonosni, ustvari su bezopasni. Ni jednom članu čopora nije ni na kraj pameti ubiti kolegu. Time bi oslabio čitavu zajednicu, posredno i sebe. Čak i nakon velikih borbi i potpunog izvrtanja vladajuće strukture, čopor ostaje čopor. Vukovi ostaju vukovi. I dalje jedu ovce.