– Mi ćemo sada biti s ovom strankom.

– Kako sad? I kako to MI? Ne možete odlučivati u ime svih. Imamo stranku i tu vlada demokracija.

– Mislite većina?

– Da, ovdje vlada većina, i ne možete odlučivati u ime svih.

– Ali većina je već odlučila, samo vi to ne znate...

Tako je u donedavno oporbenoj stranki tekao razgovor između prekaljenih i iskusnih političara koji su pretendirali na visoke nacionalne i internacionalne funkcije. Jedna je čak htjela biti glavna tajnica Ujedinjenih Naroda. A u maloj stranci ih nadglasali a da ovi to nisu ini znali.

– Ma kako je većina odlučila? Pa ja poznajem svakoga. Ja sam bila šefica diplomacije. I, uostalom, s kojom to strankom mislite ići? S HDZ-om možda, haha?

– Da.

– Šta – da?

– S HDZ-om mislimo ići.

– Jel' to neka šala? Mene snimaju za skrivenu kameru? Prvi april?

– Ne, mi smo tako odlučili.

– A jel mene netko nešto pitao?!

– Ne.

– Pa kako nije!?

– Niste važni više.

– Ja nisam važna!?

– Ne.

– Ajmo glasati! Ajmo glasati pa ćete vidjeti tko nije važan i što je demokracija!

– Ajmo... I upravo ste izgubili. I sada ćemo vas izbaciti iz stranke.

– Ali, kako?...

– Eto tako, demokracija. Mi smo većina.

– Ali ne možete mene izbaciti iz stranke. To rade samo ovi u HDZ-u?

– A mi smo sad s njima.

– I sad po njihovim metodama?

– Tako je. Doviđenja.

– Samo tako?

–  Samo tako. Vremena se mijenjaju.