Škanjci, naplatničari cestarine, ličioci tunela i budući koncesionari autoceste, svi su se oni skupili ispred Markovog trga kako bi izrekli svoje glasno i nepokolebljivo NE ulaganju u regionalne i županijske ceste. Naime, Vlada je, nakon što su otkrili da im građani ipak nemaju toliko novaca i da stranci ipak nisu potpuni idioti, shvatila da se više nitko ne vozi autocestama


Na cestarinama pao promet. Ali je porastao prihod. Malo. Ne toliko koliko bi trebao, uzevši u obzir povećanje cestarine. I što sada? Imamo predivne ceste kojima smo premrežili čitavu zemlju, ali su nam preskupe. Pa se opet vozimo takozvanim „starim cestama“. Jer je njihovo plaćanje uključeno u cijenu goriva. Pa su, stoga, „besplatne“. Nedavno su jedne novine objavile da se čak i stranci voze tim „alternativnim“ pravcima.

-          Čak i stranci? Pa za koga smo radili autoceste?
-          Pa radili smo ih da oni koji su ih radili mogu uzeti provizije zato što ih radimo.
-          'Ajde, bar da je netko zadovoljan.
-          I oni na naplatnim kućicama su zadovoljni.
-          Ajde, i oni.
-          I one ptice koje liče na jastrebove i koje stoje uz cestu.
-          Škanjci.
-          E, škanjci. Oni jedu one životinje koje ubiju auti na autocesti.
-          Više ne love?
-          Ne. Ovako im je jednostavnije. Kao poljoprivrednici na poticajima.
-          I što sada, kada je pao promet? Što će škanjci jesti?
-          Morat će opet loviti.
-          Ali, to im je teže. Sigurno će se buniti.
-          Možda i organiziraju prosvjed.

Škanjci, naplatničari cestarine, ličioci tunela i budući koncesionari autoceste, svi su se oni skupili ispred Markovog trga kako bi izrekli svoje glasno i nepokolebljivo NE ulaganju u regionalne i županijske ceste. Naime, Vlada je, nakon što su otkrili da im građani ipak nemaju toliko novaca i da stranci ipak nisu potpuni idioti, shvatila da se više nitko ne vozi autocestama. Kako je promet padao, tako  su oni, da bi zadržali jednake prihode, povećavali cestarine.

A kako više nema nikoga na cestama, cestarina se za jedan auto popela na nekoliko milijuna kuna. Da pokrije troškove održavanja. Zadnji koji je prošao cestom bio je šeik iz Bruneja, na proputovanju, ali on je vozio na svoju naftu.  Cestovni škanjci, podvrsta koja se, čistom evolucijom, razvila u zadnjih 15 godina na rubu je izumiranja. Odjel za zaštitu ptica Europske unije apelira da se nešto poduzme po tom pitanju.

-          A ništa, vraćamo se starim cestama - odlučila je Vlada te potaknula brojna negodovanja.
-          A što je s novcem koji smo potrošili za autoceste? - upitao je narod.
-          Upravo kako ste i rekli - potrošili smo ih.

Koncesionari bjesne.

-          Ne možete tako! Mi smo autoceste preuzeli samo pod uvjetom da ostale ceste zarastu u šikarje i trnje. Ne možete mijenjati dogovore.

A vladajući se pravdaju.

-          Taj sporazum je potpisala prošla Vlada. Njih trebate kriviti za odluke…
-          Te gluposti o prošloj i sadašnjoj Vladi možete prodavati svom blesavom narodu! Mi smo ugovor potpisali s Republikom Hrvatskom, potpuno je svejedno tko je od vaših marionetskih političara predstavlja. A ugovori se trebaju, tj. moraju poštivati. Inače…

Preplašeni stranim prijetnjama i domaćim nemirima, vladajući su stjerani u kut. Radosno čekaju nove izbore da na njima izgube, pa da otiđu u zasluženu mirovinu. Neka netko drugi vlada, mi smo svoje četiri godine odradili. Nije bilo lako, ali, eto, izdržalo se.