Mesiću, jesi ti dao transkripte? Ne. A ti, Karamarko? Nisam. A ti, Sanaderu? Ja sam u pritvoru, mene ne možete pitati. Aha. Oprosti. Jarnjak, ti? Ne. Šeks? Nisam. Bozanić? Ne dao Bog
- I sad su u zatvoru…
- A da nismo dali ono što se govorilo na Brijunima?
- Onda možda ne bi bili.
- O prokletnici!
- Pa tko je to dao?
- Hajdemo pitati „Vladin Ured za suradnju s Haagom“. Ako je netko dao, onda su sigurno oni. Njima u imenu piše da su suradnici...
Jeste dali ono što se govorilo na Brijunima?
- Mi!? Samo malo… Evo… Evo, da izvadimo sve te knjige i zapisnike… Evo… Listamo… Ima toga dosta, znate…. Brijuni… Brijuni…. Ne, to je ništa…. To je drugo. Dakle, ovako: Provjerili smo sve dostavne i otpravne knjige. Ništa mi nismo dali. Uostalom, zašto nas to uopće pitate?
- Netko je dao ono što nije smio.
- Ne mi, mi smo dali samo ono što smo smjeli. Mi smo „Vladin ured“.
- Pa tko je onda dao?
- Možda je dao Franjo?
- Pa on je mrtav već godinama.
- Mrtav? O bogati. Vidiš kako se stvari brzo mijenjaju. Ništa, idemo mi spremiti one dostavne i otpravne knjige koje smo izvadili.
- Nisu oni… Onda je netko drugi.
- Kakva moć zaključivanja! A ja sam taman ostao bez ideja. Dakle, netko je drugi… Ej!
- Da?
- A tko!?
- To moramo otkriti.
- Pa da… Otkriti! Ej!... A kako?
- Hajdemo pitati ljude: Mesiću, jesi ti dao transkripte? Ne. A ti Karamarko? Nisam. A ti Sanaderu? Ja sam u pritvoru, mene ne možete pitati. Aha, oprosti. Jarnjak, ti? Ne. Šeks? Nisam. Bozanić? Ne dao Bog.
- Nitko nije dao.
- Ili nitko neće reći…
- A da je slučajno bio oslobođen zbog onoga što se govorilo na Brijunima? Onda bi znali tko je dao transkripte? Mislim, onda bi rekli?
- Ne, bilo bi jednako teško.
- Zašto?
- Jer bi svi govorili da su baš oni dali.
- Dakle da bi ovdje nekoga pronašao, taj mora napraviti nešto što nije ni dobro ni loše.
- Da, to je ovdje vrlina.
- Čudna zemlja.
- Ali, onda je to super za nas! Mi možemo reći da smo jako tražili, što je dobro, ali da nismo našli, što je loše. Kad to spojiš, imamo…
- Jako dobar prosjek.
