Pa, ovo je prvi val izbjeglica. Mi uglavnom imamo diplome i mislim da možemo naći posao u razvijenoj Europi. Koliko čujem takvi Hrvati također bježe i iz vaše zemlje?


- Izbjeglice dolaze i odlaze.
- A mi ostajemo… 
- Hej, dragi ljudi! Bi li netko ostao ovdje? Mi smo lijepa zemlja. Raj na zemlji! Medi­teran kakav je nekad bio. 
- Ne hvala, ako može, mi bi za Njemačku. 
- Al tamo vam je hladno po zimi. Vi sigurno niste navikli. Ovdje je ugodna temperatura. Imamo polja, planine, nove ceste…
- Ne hvala, ako može, mi bi za Njemačku.
- Ma nema problema, mi ćemo vas odbaciti. Nije to pro­blem. A zašto ne bi ostali, ba­rem koji dan. Ajde, dati ćemo vam za jesti, piti, pregled. 
- Dobro, možda jedan dan.
- Ne više? 
- Ne, mi idemo dalje. 
- Idete dalje? Kako zanimljivo. Mi smo baš imali jedan takav slogan na jednim izborima. 
- I kako je završilo? 
- Premijer u zatvoru…
- A jeste negdje otišli bar? 
- Jesmo li mi baš toliko lo­ši? 
- Pa, ovo je prvi val izbje­gli­ca. Mi uglavnom imamo di­p­lome i mislim da možemo na­ći posao u razvijenoj Eu­ro­pi. Ko­liko čujem takvi Hrvati ta­ko­đer bježe i iz vaše zemlje? 
- Ma to je naša dijaspora. Vra­­tit će se oni. Vole oni ovu zemlju. 
- Dobro, znači i vaši s diplomama bježe. 
- Ma privremeno. Znate ka­k­vi su mladi. Željni putovanja, izazova. 
- A oni bez diploma nisu želj­ni izazova? 
- Ma dobro, nećemo o nama, hajdemo o vama. Dakle – u Nje­mačku? 
- Da, mi s diplomama idemo tamo gdje bi mogli dobiti ne­kakav posao, u neku uređenu zemlju. Ali, ne brinite, ubrzo bi iz naših krajeva mogli po­bjeći i oni koji nisu završili škole. 
- Ti će ostati kod nas? 
- Ti bi MOGLI ostati kod vas. Ali nismo sigurni ni za njih. 
- A dobro, dati ćemo im pe­civo kada budu prolazili. 
- To je u redu. Bilo bi lijepo da ostanete u dobrom sjećanju, pa se možda vrate kao turisti. 
- Mi smo tu.