...A pazi sada ovaj vic: -Prvo sam im rekao da smiju radit nedjeljom. I onda su radili. Zatim sam naglo zabranio. Pa nisu radili. Onda sam opet dozvolio-pa su radili. Ha! -I što je tu smiješno? -Čekaj, nije još gotovo. Poslije tog vozanja izvozao sam ih opet. Rekao sam da onaj broj na onoj kartici treba biti skriven. I onda sam ga zabranio i rekao svima da rade nove kartice-ALI-ovaj put bez broja. A kad su ih napravili, slušaj sad, onda sam im rekao...da sam ih samo zezao! Ha, Ha! Da su im one stare kartice bile dobre! I da nisu trebali ništa ni raditi! -A oni? -A oni? Ništa! Slegnu ramenima. Ha! I tako to ja njih nekoliko puta na godinu! Ha, ha! Koje budale. A što je najsmješnije-svaki put tako popuše foru. Svaki put! -A zašto to rade? Zašto te jednostavno ne odalame po glavi? -U tome je trik. Ne mogu me udariti po glavi. Kada im ovakvo vozanje napokon dosadi i kada vidim da su živčani, onda im kažem: "Dragi moji naivci, došlo je vrijeme promjena. Do sada sam ja vozao vas a sada je vaš red da provozate mene. Imate mogućnost da me smijenite." Da vidiš kako se uzbude kada im to kažem. Ali ne znaju da je i to samo još jedan vic. No, slušaj dalje što im kažem: "Svatko od vas. Ponovit ću- svatko od vas može reći svoje mišljenje i svačije mišljenje će biti uvaženo. Svi ste vi jednaki" Na ovo potpuno polude. Počinju skandirati, raditi transparente, navijati, izvikivati moje ime. A ja nastavljam: "Do sada su vas vozali. I te kako vozali. Govorili su da će raditi nedjeljom, a onda su to zabranjivali. Mijenjali su vam kartice, pa su ih opet vraćali na stare. A ja vam kažem, slušajte dobro, kažem vam da je toga dosta!" -Hm, ovo je već smiješno. Pa ti govoriš protiv samog sebe. -Tako je, ali oni to ne znaju. Ne prekidaj, nego slušaj dalje. "Dosta je toga da vas se smatra naivnim budalama. Dosta je izrabljivanja. Dosta je nepravde" Dobro zvuči, ha? "Dosta je nesposobnih vladara. Dosta je korupcije" Gotovo svršavaju na to. I što sam glasniji to su zadovoljniji. U tome je trik. Moraš djelovati odlučno. Kao da to stvarno misliš. -A što je s onima koji te prokuže? Mislim, vjerojatno ima i takvih. Što je s onima koji znaju da ih vozaš. -Hvala bogu, takvih je uvijek premalo. Očito nisi dobro slušao. Zbog toga i ponavljam da "svatko" može reći što misli. Oni koji me prokuže, utope se u tome "svatko". Premalo ih je da bi mogli plivati. Zar to nije divno? -Pa dobro, ali sigurno te takvi neće mirno slušati kako vozaš ostale. -Neće, vragovi! Stalno viču i urlaju. Govore na televiziji, rade predstave, pišu po novinama. Govore drugima da sam lažljivac i da ih vozam. -A "ostali"? Da li ih slušaju. -Sve manje i manje, srećom. Ali i kada bi ih slušali, ne bi mogli ništa napraviti. Na sve sam ja mislio. Kada bi, nekim slučajem, svi shvatili da ja vozam, onda bi me, naravno, htjeli promijeniti. Ali ne bi nikako mogli. Jer sam prva zamjena-ja. A druga zamjena-ja. I treća zamjena sam ja. Mogu birati između mene, mene i mene. Zar to nije divno? -Pa i nije baš...A što je s onima koji i to shvate? -Ti su mi najdraži. Kad shvate da mi ne mogu ništa, onda ili odustanu ili postanu-ja i rade sve ono protiv čega su se bunili. U svakom slučaju, dobro za mene. -Hm, očito je to nekakav zatvoren krug. A zar tebi to ne dosadi? To vozanje naivaca? -Ma kakva dosada! To je super! Uostalom, a što bi drugo radio? Imaš li nešto pametnije? -Pa...Ovaj...Hm... -Kad smisliš javi mi se. A u međuvremenu, da nam ne bude dosadno, ja ću nastaviti pričati svoje viceve...