– Neću im platiti porez, i neću.

– To znači da si protiv?

– Itekako sam protiv!

– Ali s tim novcem se mogu graditi dječji vrtići i škole.

– Tako to uvijek kažu, ali na kraju kupe sebi nove aute i daju si plaće.

– Ali ne znaš. Nekada ide i za bolnice i vrtiće.

– Neću i neću. I puno ljudi još ne želi plaćati poreze.

– Pa kako da ih ova vlast onda uvodi? Očito netko i želi da se uvedu.

– Stvarno ne znam tko bi to želio. Možda ljudi bez nekretnine?

– Ali i ti ljudi bez nekretnine negdje žive. Pa plaćaju nekakvu stanarinu. Zar oni misle da će im stanarina ostati ista kada gazda dobije veće troškove?

– Pa... To znači da za ovaj porez, ustvari, ne bi trebao biti nitko.

– Osim domoljuba koji žele da država uzme više novaca za svoje građane kako bi imala za svoje potrebe.

– A koliko je takvi domoljuba koji bi željeli da im država uzme novac?

– Domoljuba ima mnogo, ali kada je u pitanju novac, onda se broj drastično smanjuje. Ali ima jedna dobra vijest...

– Da?

– Sakralni objekti se neće oporezivati.

– Pa to je divno? Možemo li mi živjeti u crkvama?

– Ne možemo. To je Božja kuća.

– Što tamo živi Bog?

– Pa ne živi, ali dolazi povremeno, kad su mise.

– I on ne plaća porez?

– Ne, on je oslobođen.

– Pa zašto? Nema novaca?

– Bog ima beskonačno novaca.

– Pa šta ne da za Hrvatsku? Bog i Hrvati.

– Dao bi on, ali ovi na vlasti ne žele da on plati.

– A zašto ne žele?

– Pa da se ne uvrijedi. Pa da ih ne kazni. Boje se.

– Boje se Boga? Ali Bog je dobar.

– Samo dok ne plaća porez. Uvedi mu naplatu pa da vidiš kako će biti za drugu stranku.