Ima li besmislenije stvari od prodavanja zemljišta na Mjesecu? Baš sam čitao da se neki Nijemci bune jer Amerikanci hoće graditi lunarnu bazu na tom zemljinu satelitu, ali BAŠ na njihovu terenu. A oni to ne dozvoljavali jer su ga, kažu, pošteno platili…Pa mislim, ima li to ikakvog smisla? -A tko im je uopće prodao Mjesec? -E to je pak posebna priča! Sjetio se tip da Mjesec nije ničiji, pa je rekao da je njegov. A onda prodavao zemljište po 30 $. I tako zaradio milijune dolara. Možeš ti zamisliti te naivce? -Što, ljudi su kupovali Mjesec od njega? -Da, kupovali…Rasprodano je! Valjda su mislili da je to dobra investicija. Ono, za kojih 200 godina, možda tamo budu vikendice, pa cijene skoče. -Doista smiješno! Pa Mjesec nije ničiji! -Pa da, zar nije tako? Ali, što ćeš, ljudi kupuju, sve će učiniti da zarade. Ehhh, kamo svijet ide… -Da… Ova piva ti je već pri kraju, hoćeš još jednu? -Može, ionako imam još vremena. Daj. -Evo. Nego, zašto si me uopće zvao? Sigurno ne zato da pričamo o Mjesecu? -Aha, nestrpljiv si…Naravno. Slušaj, kupio sam jedno zemljište na Krku. Malo seoce u unutrašnjosti. Potpuno zapušteno. -Super. A kakve to ima veze sa mnom? -Seoce je sad usred ničega, jedva dostupno. I trenutno je zemljište ničije. Tj. državno. A oni ga jeftino prodaju, sad im treba love zbog tih autocesta…. -Pa? -E, pa mislio sam da i ti kupiš malo terena. -A zašto bi? Šta nisi rekao da je to bogu iza nogu? -U tome je i kvaka. Sad je to blesavo kao i kupiti Mjesec, ali za jedno 5-10 godina, kad se ovaj turizam razmaše, tamo će se sigurno graditi vikendice, pa će cijene terena skočiti. -A jel, boga-ti? -Aha. -A što si rekao, čije je to zemljište? -Državno. I jeftino se prodaje. Po 30 eura. A kasnije će vrijediti bar 10 puta više. -Hmmm… -A, što kažeš? Pazi, ja sam već kupio. Tebi predlažem jer si mi prijatelj, da i ti zaradiš. Što kažeš? -Ne znam…Zvuči dobro. 10 puta više… -Sigurna lova, čovječe. Razmisli. -Pa, ne znam. A jel' to sve po zakonu? Znaš kako je kod nas…Baš sam čitao o onom inspektoru i građevinskim dozvolama. Čovjek inspektor, pa gradio bez dozvole. A sad ga ulovili. I panika. A što će s nama tek… -Pa dobro, nije baš sve čisto, ali za pet godina će bit čisto. Sto posto. -Što kažeš!? -Pa još nije donesen prostorni plan i teoretski se ne mogu graditi vikendice, ali za pet godina to će se riješiti. Do tada smo mi na konju… -Čuj, ja se ne bi htio petljat s tim…Čuo sam o onom inspektoru, istu stvar je radio pa ga uhvatili. A on bi trebao znati. Inspektor... -Ma mi smo čisti. Njega su uhvatili baš zato jer je inspektor. Znaš da ljudi samo gledaju kad će ti na pozicijama pogriješiti. Oni služe kao neki primjer. Zmiji se glava reže. Ali mi smo ti mali, tamo na kraju repića… -A pa ne znam baš… -Pa šta ti misliš da je inspektor jedini? Pa to svi rade! Samo je ovog novinar uhvatio. I to zato jer ima veliku glavu, pa se vidi. -I što, misliš da nas ne bi uhvatili? -Pa naravno da ne bi! Kome bi se isplatilo loviti sve nas male repove? Samo velike treba, da služe kao primjer za naivce. Da se prepadnu pravne države i da misle da postoji. -I što misliš da bi mi mogli…To zemljište. -Pa da. -A da se ne skuži? -Ma normalno. Mi smo ti repovi. Na nas nitko ni ne sumnja. -Hmmm… Repovi… -Da, ali neće nas. Što smo mi, dva tipa iz lokalne birtije. Ko na nas gleda? -To je istina… Kažeš 10 puta više…Zvuči dobro. 10 puta više nego što imam sad. -I? Jesi za? -Jesam! Evo još pive! Jesam, pa kud puklo!