No, mislim, zaista! Svako malo naiđem u prirodi iza kakvog grma na hrpice toaletnog papira ili papirnatih maramica. Najčešće kada o toj temi pričam s ljudima dobijem odgovor da je to prihvatljivo jer je toaletni papir razgradiv. No, ja se ne slažem s time. Zašto? Zato jer se njegovi tragovi bijele još godinu – dvije. Zato jer ne moram biti baš tako naprasno upoznata s činjenicom da je netko baš tu, iza tog grma, pred godinu dana vršio nuždu. Zato jer mi to smeta i pogledu, i doživljaju prirode, i estetski narušava taj zeleni sklad. Pa zar je tako teško počistiti iza sebe? Pa i u toaletu povučemo vodu iza sebe, zašto to ne bi na neki način učinili i u prirodi?

U prvom redu apeliram na žene (jer one češće to rade) da kada obave malu nuždu (mokre) da nakon toga sa sobom ponesu toaletni papir koji su iskoristile. Vrlo je jednostavno uvesti u praksu da se uvijek u džepu nosi jedna–dvije male plastične vrećice. Na primjer one malo deblje za duboko zamrzavanje hrane.

I onda, kada se iskoristi neki papir i/ili vlažne maramice nakon mokrenja, jednostavno se spreme u tu vrećicu, stave u džep i bace u kantu za smeće kada se dođe do nje. Sadržaj u njima i nije toliko nečist da se ne može neko vrijeme nositi sa sobom.

A sad velika nužda… Dakle, ako ste sa sobom uzeli toaletni papir (dakle, sumnjali ste, a možda i planirali da biste to mogli obaviti u prirodi), uzmite u istu vrećicu i malu lopaticu. Možete ju kupiti u trgovačkim i vrtnim centrima za desetak kuna. Pa, kada vidite da će biti akcije iza grma, lijepo unaprijed iskopajte rupu. Ne mora biti velika. Desetak centimetara dubine će biti dovoljno. Ako uočite kakav busen trave, tim bolje, iskopajte njega, može vam kasnije služiti za poklopac.

Obavite što treba, pa rupu zatrpajte dobro zemljom koju ste iskopali ili poklopite onim busenom trave. U sredinu okomito zabodite par kraćih štapova koje ćete sigurno naći u okolini. To će biti znak životinjama da zaobilaze neko vrijeme taj komadić zemlje, da baš ne ugaze, jelte. Ovako će vaše (ne)djelo manje širiti miris, brže će se razgraditi, pa možda i biti korisno, a papiri se neće bijeliti u zelenilu. Možete i na mjesto “zločina” staviti kakav veći kamen i sve prekriti s naramkom granja. Opet zabodite okomito štapove.Tragovi su sakriveni, nitko neće nehotice sjesti na taj komadić zemlje i kada bacite pogled iza sebe ništa neće narušavati sklad prirode u kojoj ste i vi i drugi došli uživati.

Iza sebe ostavite (bar na oko) samo trag stopala u travi…